Žalfija

Žalfija - Salvia officinalis

Žalfija (Salvia officinalis) ili kadulja. Ona je višegodišnja polugrmovita biljka visine 30 do 60 cm. Donji delovi stabljike su drvenasti, a gornji zeljasti. Listovi su uski, eliptični, sitno naborani sa dugačkom peteljkom, ima velike tamno ljubičaste cvetove poput klasova.
Raste divlje, po kamenitim i neplodnim mestima, a uzgaja se i u vrtovima.

U medicini se koristi kao lek kod upalnih procesa creva, želudca, jetre, bubrega, žuči i mokraćnih puteva.

Listovi žalfije su bogati ugljenim hidratima, celulozom, taninima i belančevinama. Osim ovih organskih jedinjenja sadrže i mnogo gvožđa i kalcijuma, a posebno su bogati vitaminom A.

Žalfija ima osobinu da steže, zbog čega je kao čaj izuzetno efikasna kod dijareje, kao i bolova i grčeva u želucu. Efikasna je i kod bolesti organa za disanje jer pospešuje izbacivanje sluzi.
Upotrebljava se za ispiranje usta i grla kod upala. Tanin iz žalfije jača sluzokožu, dok etarsko ulje deluje antiseptično. Vekovima se koristila protiv upale grla i ždrela, promuklosti, kao i za pripremanje čaja za obolele od tuberkuloze. Danas se ekstrakt žalfije često dodaje i u paste za zube.

Žalfija

U narodnoj medicini koristi se i za jačanje nerava, a pomaže i protiv svih vrsta prehlade i gripa. Upotrebljava se i za čišćenje krvi, ali i protiv svih zapaljenja, počevši od ždrela i unutrašnjih organa, pa sve do bešike i vaginalnih upala. Takođe, olakšava i tegobe obolelima od reumatizma. Opušta mišiće, a smanjuje i lučenje znoja.

Žalfija je univerzalna lekovita biljka ali nije poželjno da je koriste trudnice, dojilje i epileptičari. Takođe se ne preporučuje ni dugotrajno i kontinuirano konzumiranje čaja.