Zdrava hrana Biljke

Laneno seme Postoji mnogo dokaza da konzumiranje semenki lana smanjuje rizik od nastanka srčanih bolesti, karcinoma, šloga i dijabetesa. U svom sastavu lan ima mnoštvo korisnih materija (vitamine E i B, kalcijum, magnezijum, kalijum, selen, cink, fosfor…), ali za njegovu lekovitost naročito su značajni: fitoestrogeni koji imaju antioksidansna svojstva i pokazuju dobre efekte u lečenju hormonski zavisnih tumora u sastav lanenog semena ulaze rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna, blagotvorna za probavu, zdravlje creva, održavanje idealne telesne težine i regulaciju holesterola omega 3 masne kiseline, dobre masti koje dokazano sprečavaju bolesti srca i krvnih sudova. Lan smanjuje upalu mišića i ujedno skraćuje vreme oporavka.  Zahvaljujući pozitivnom dejstvu vlakana na digestivni trakt, reguliše crevnu floru koju ujedno i obnavlja, eliminišući toksine iz organizma naročito se preporučuje laneno seme protiv zatvora. Na taj način kontroliše telesnu težinu i smanjuje osećaj gladi.

Žalfija - Salvia officinalis Žalfija (Salvia officinalis) ili kadulja. Ona je višegodišnja polugrmovita biljka visine 30 do 60 cm. Donji delovi stabljike su drvenasti, a gornji zeljasti. Listovi su uski, eliptični, sitno naborani sa dugačkom peteljkom, ima velike tamno ljubičaste cvetove poput klasova. Raste divlje, po kamenitim i neplodnim mestima, a uzgaja se i u vrtovima. U medicini se koristi kao lek kod upalnih procesa creva, želudca, jetre, bubrega, žuči i mokraćnih puteva. Listovi žalfije su bogati ugljenim hidratima, celulozom, taninima i belančevinama. Osim ovih organskih jedinjenja sadrže i mnogo gvožđa i kalcijuma, a posebno su bogati vitaminom A. Žalfija ima osobinu da steže, zbog čega je kao čaj izuzetno efikasna kod dijareje, kao i bolova i grčeva u želucu. Efikasna je i kod bolesti organa za disanje jer pospešuje izbacivanje sluzi. Upotrebljava se za ispiranje usta i grla kod upala. Tanin iz žalfije jača sluzokožu, dok etarsko ulje deluje antiseptično. Veko

Zeleni čaj-Camellia smensis Zeleni čaj (Camellia smensis) kineski, ruski, indijski. On je višegodišnje drvo iz porodice theaceae od čijih se izdanka priprema napitak čaj. Raste u kineskoj pokrajini Yunnan, Indokini, Burmi i u indijskoj pokrajini Assam. Listovi su nazubljeni i kožasti, sjajno zeleni na gornjoj, a na donjoj strani svetlo zeleni. Cviet kod čajevca je beli do svetlo ružičasti i sličan je cvetu jabuke, a okrugli plodovi u tvrdim ljuskama su kao kod lešnika, može izrasti i do 20m. Ispitivanja delovanja zelenog čaja ukazala su da se njime može sprečiti maligno oboljenje prostate, a može i popraviti stanje već obolelih osoba.

Rastavić - Equisetum arvense Rastavić (Equisetum arvense) ili poljska preslica, voščenka, konjski rep, hvošč ili cinkrot. On je trajna višegodišnja biljka koja može da naraste i do 80 cm visine, na vrhu stabljike nalaze se cvetići u obliku klipa koji se brzo suše.. Raste po livadama, poljima, jarcima, uz reke, na vlažnim obroncima planina, na glinenom zemljištu. Ima mnoge lekovite primene, koje variraju od naroda do naroda, i podneblja u kom raste. Nije samo prirodan lek, nego je i sredstvo za pranje posuđa, peskarenje i poliranje, a koriste je i za čišćenje arheoloških iskopina. Rastavić je jedna od onih neverovatnih biljaka koje leče skoro sve bolesti. Može se koristiti od glave do pete, iznutra i spolja, za lepotu i zdravlje. Jača kosti, kosu, kožu i nokte. Sadrži visokovredne silicijumske kombinacije, mangan, kalcijum, gvožđe, flavonoide, fitosterole, glikozide, fenolne i akonitične kiseline. Zbog velikog udela minerala i drugih nutrijenata rastavić nazivaju i biljkom