Zdrava hrana Biljke

Beli slez (lat. Althaea officinalis) gaji se zbog korena, lista i cveta, koji se upotrebljavaju u medicini. Beli slez se koristi za umirenje kašlja, za oblaganje sluznica, primenjuje se kod bronhitisa.  Koren belog sleza se ne treba kuvati, jer se tada ekstrahuje i skrob, pa caj postaje gušci, mutan i brže se kvari. U korenu belog sleza ima mnogo sluzi,  pektina, skroba, saharoze, malo invertnog šećera, ulja i dr.  Najviše sluzi ima u oktobru, na kraju vegetacije, zbog čega koren u to doba valja vaditi.

 Sve što vam je neophodno je: Pegla  I vlažan peškir Na mesto gde je fleka stavite vlažan peškir i jednostavno preko peškira predjite sa peglom. Moj savet vam je da to radite polako i proveravate kako nestaju fleke. U prilogu vam stavljam video da vidite kako sam ja to uradila.

Peršun (lat. Petroselinum crispum) dvogodišnja je biljka prijatnog mirisa, gaji se u vrtovima kao biljka za začin. Upotrebljava se plod, koren i listovi. Izuzetno je bogat magnezijumom, vitaminom C, provitaminima A, vitaminima B grupe, među kojima i izuzetno redak vitamin B12, veoma važan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Što se tiče minerala, najviše ima gvožđa, kalcijuma, mangana, magnezijuma, bakra... Najbolje je lišće uzimati u svežem stanju, jer se jedino tako održavaju sva njegova svojstva. Kao začin može da se koristi osušen i sitno iseckan list peršuna, ali i koren. Povoljno utiče na cirkulaciju i srčane tegobe. Koren, lišće, a posebno seme ove biljke su moćni diuretici, pospešuju izbacivanje viška tečnosti iz organizma.